Dovoljna

Od svoje 14te godine radim.

Moja prva radna  srednjoškolska iskustva su prodaja sladoleda, promocije i rad po kafićima.

Čak i kad sam upisala fakultet na budžetu, svaki put kada mi se ukazala prilika govorila sam da radu.

Rad, akcija i aktivnost me pokreću.

Daju mi posebnu energiju.

 

 

Posle 14 dana u stanu, zatvorena, čovek ne može da se ne oseti nemoćno i pomalo beskorisno.

Nerado priznajem. - I manje vredno.

Zašto?

 

 

Zato što sam od malih nogu navikla na akciju, pokret, gužvu, jurnjavu na sve strane, sto obaveza (polovinu sama sebi nametnem).

I sigurna sam da nisam sama.

Ima puno mama i žena koje bi sve. Da budu super mame, koje nikad ne greše (ovo je nemoguća misija), uspešne poslovne žene a usput i doterane, sredjene, nasmejane i raspoložene sa spremnjenim ručkom na stolu. Da li takve super vamp žene postoje?

 

Zadajemo sebi previše do to lista, aktivnosti i obaveza jer to tako treba. 

A ko to kaže, gde to piše?

 

Ovih dve nedelje, živeći kao Dan Mrmota, svaki dan isti, bez mrdanja iz stana nisam mogla da se ne susretnem sa mišlju da li sam dovoljno vredna?

Jer ne radim ništa.

Marina koja je navikla na akciju, treninge, sastanke i dogovore odjednom je zatvorena i njen dan nije produktivan u onoj meri kako je ona navikla da bude.

A mora da bude, jer je to sve što radi njen umišljeni ego vezuje za njenu vrednost. 

 

Današnja žena i majka MORA da se polomi od aktivnosti da bi imala vrednost za sebe.

Da bi bila dovoljno dobra?

Sistem, mediji i društvene mreže, pogrešna uverenja i predrasude su nas dovele dovde.

 

Koliko je lako a sa druge starne koju težinu nosi rečenica - Ne moraš ti ništa.

Kako se odmah pojave crvene lampice kao alarm za uzbunu. Kako to da ne moram ništa, to je ne moguće??

 

Ovo je podsetnik meni i svima vama kojima je potrebno da čuju - Dovoljna si i vredna i ljubavi i pažnje i lepote i ako par dana ništa ne radiš.

Ne mora sve po planu i programu. Često nam i onaj gore, kada ne znamo same, pokaže da je vreme da usporimo.

 

 

Kada se oslobodimo stega da nešto moramo, jedan posve drugi unutrašnji svet će se u nama probuditi.

Doneće sam mir i jasnoću da je sve onako kako treba da bude.

Na nama je samo da se prepustimo.

 

Zato ovaj period biram domaće čajeve, sjajne knjige, tople kupke i unapred se radujem ponovnom radu sa vama i Marininom mini ludilu od obaveza i planova.

Ali ovog puta pametnija da u svakoj pauzi i resetu uživam i prepustim mu se jer MORANJE nije moja reč i ne budi ništa lepo u meni.

 

 

Da li ste vi na ti ili vi sa moranjem?

Vaša M.